ŠTA JE MS? Multipla skleroza (MS) je složena bolest uzrokovana sa više povezanih faktora genetske osnove, ali i okoline. Ova bolest uzrokuje kod pacijenata neurološke promene kroz seriju kritičnih ponašanja (relaps) koji se javlja u neprevidljivim vremenskim intervalima, pri čemu se stanje zdravlja stalno pogoršava (hendikep napreduje).

Kod većine obolelih od MS, bolest sporo napreduje sa serijom nepredvidivih relapsa (napad neuroloških simptoma). Međutim, kod nekih pacijenata, napredovanje bolesti je brzo. Relaps često dovodi do teških poremećaja, kao što je onemogućavanje hodanja, mišićna slabost, govor ili oštećenje vida. Kod više od 50% relaps MS pacijenata razvijaju se teški hendikepi 10-15 godina nakon otkrivanja bolesti.

Kod 85% pacijenata se jasno uočavaju relapsi, nakon čega sledi period delimične ili potpune obnove ili reemisije, a što predstavlja RRMS (Relaps/Remiting) tip bolesti. Većina RRMS pacijenata ulazi u drugu progresivnu fazu i nakuplja nepovratne neurološke deficite koji vode do neke vrste hendikepa. Primarno progresivna je tip bolesti u kome pacijenti uočavaju napredovanje hendikepa bez relapsa.

Sve veće širenje MS, kao i ograničena efikasnost sa neželjenim pojavama postojećih načina lečenja, zahteva razvoj novih, savremenih, efikasnijih i bezbednih pristupa tretiranja bolesti. Ideja je odložiti relapse i na taj način poboljšati kvalitet života pacijenata na duži period.

UZROK BOLESTI? Bolest je okarakterisana kao složena i multiuzročna, jer veći broj faktora okoline i biohemijskih faktora/procesa istovremeno učestvuju u patogenezi bolesti (multipovezana dinamička mreža uzroka). Uzročnici bolesti mogu pokrenuti niz dešavanja, uključujući reakciju imunog sistema, inflamatornu upalu mijelina, aksona i glija, kao i funkcionalnu obnovu i strukturnu popravku, gliozu i neurodegeneraciju. Mehanizmi koji se uključuju (imuno uzrokovana upala, oksidativni stres i eksitotoksikacija) doprinose oligodendrocit i neuronskom oštećenju, pa i smrti ćelija sa napretkom bolesti. Svi faktori vode remećenju rada centralnog nervnog sistema.

Mijelinski omotač (zaštitni sloja koji okružuje nervna vlakna) je prevashodno lipid (80%) sastavljen od polinezasićenih masnih kiselina (PUFA-PolyUnsaturated Fatty Acid) kao glavne komponente. PUFA u sastavu fosfolipidne ćelijske membrane imaju značajnu ulogu u imuno-povezanim ili imuno-nevezanim upalama. Nedostatak antioksidansa i PUFA, kao i smanjena ćelijska antioksidansna sposobnost je uočena kod MS bolesnika. Uzročnik nedostatka PUFA nije potpuno razjašnjen i verovatno obuhvata metaboličke i promene u ishrani. Povećana ili nekontrolisana upala dovodi do nekoliko teških akutnih i hroničnih bolesti koje se karakterišu produkcijom inflamatornih citokina, eikozanoida (prostaglandini, tromboksan, leukotrien i dr.) derivata arahidonične kiseline (AA) i drugih inflamatornih agensa (reaktivne kiseonične vrste – ROS, azotni oksidi – NO i adhezioni molekuli). Za vreme upale, enzim glutamat-homeostaza oslobođa povećane količine glutamata od strane aktiviranih imunih ćelija, a što može rezultovati u povećanom aktiviranju glutamat receptora i, na kraju, egzotoksičnoj oligodendroglialnoj smrti ćelija. Između ostalog, patologija vezana za membrane, imuno-povezana upala, oksidativni stres i egzotoksičnost obezbeđuju potencijalno korisnu kombinaciju ciljeva za delovanje u MS obolelih.

KO OBOLEVA? MS je autoimuna, multiuzročna hronična, nepredvidljiva i progresivna bolest centralnog nervnog sistema koja napada relativno mlade pacijente starosti 20-40 godina.